Torta sa pečenim lešnicima i grilijažom

Torta pogodna za svečane praznične dane koji nam dolaze, a biće ih poprilično! Nova godina, Božić, Julijanska Nova godina, pa mnoge krsne slave u januaru, zaključno sa Svetim Savom.. 

Pre svih pomenutih, meni je danas veoma drago i važno slavlje - blog obeležava drugu godinu svog postojanja. Preskočiću "govoranciju", statistiku i zahvalnice, pa pravac na uživanje! Skuvaću vam kafu, sipati neko pićence po želji i ponuditi vas parčetom fine klasične torte... Ide i muzika - vesela, kako i priliči! Živeli! ♥

Sastojci za 1 koru (prave se ukupno 3) :

4 belanceta

4 kašike šećera

4 kašike mlevenog keksa

80 gr pečenih, mlevenih lešnika

na vrh kašičice praška za pecivo

fil:

12 žumanaca

12 kašika šećera

250 gr putera

grilijaž:

200 gr šećera

50 gr oraha

• Lešnik ispeći i očistiti od ljuske pa sitno samleti. Samleti i keks. Lešnik može da se kupi pečen, a keks samleven.
• Umutiti čvrsto belanca, pa dodavati iz par puta šećer i mutiti da se dobije gust sneg.
• Pomešati u manjem sudu lešnik, keks i prašak za pecivo, pa to dodavati kašiku po kašiku u umućena belanca i sve blago prevrtati lopaticom da se lepo sjedini.

• Rasklopivi kalup prečnika 26 cm namazati puterom i posuti brašnom (ili obložiti pek papirom), pa sipati masu i peći koru dvadesetak minuta na 180°C. Tako ispeći još dve kore.
• Rastopiti u šerpici na tihoj vatri šećer da se karameliše, dodati orah, brzo promešati i izliti na uljem podmazan emajlirani pleh. Ostaviti da se ohladi, pa lomiti na komade i samleti u multipraktiku ili mašinici za orahe.

• Umutiti žumanca sa šećerom u gustu masu, pa kuvati na pari da se zgusnu u krem. U prohlađen krem dodati umućeni puter i mleveni grilijaž.
• Fil podeliti na tri dela, pa filovati kore, kremom premazati tortu spolja i dekorisati po želji.

Namackala sam je šlagom i napravila cvetiće od listića sirovog badema i čokoladnih kapljica.

Torta je srednje visine, a po ukusu je prava bomba! 

Recept sam dobila davno od koleginice Bube. Čekao je više od dvadeset godina da bude isproban i najzad je dočekao! Grilijaž, lešnik, puter i jaja - stara škola, ali neprevaziđena!

I na kraju, hvala na druženju i vidimo se dogodine... :)))

Želim vam svima srećnu Novu godinu! Živi bili! ♥

Praznični oranž krompir

Ako hoćete izuzetno ukusan prilog od najobičnijeg krompira, na pravom ste mestu! Ukus ovog jela je nesvakidašnji, jer mu rendana korica pomorandže daje baš raskošan i praznični ukus koji podseća na Novu godinu, miris jelke i južnog voća koji obavezno prate svečarsku atmosferu poslednjih dana decembra i prvih par dana januara...

Bila sam baš radoznala kakvog je ukusa ovaj fini krompir kada mi je recept na FB poslala moja drugarica Goca, muzičar, slikar, sportista, a usput i vrsna kuvarica.. Već sam par njenih recepata ovde objavila, pa znajući da su svi bili bez greške, nisam imala strpljenja da čekam dugo da ga spremim. Isproban je odmah sutradan i mogu vam reći da sam bila oduševljena! Moj Zoki isto, jer je jelo u cugu smazano, čak je i tepsija prstom omazana...

Sastojci:

1 kg krompira

1 veliki crni luk

kora od 1/2 neprskane pomorandže

1 kašičica sušene žalfije

300 ml supe (bilo koje)

po ukusu soli i bibera

4 kašičice dižon senfa

4 kašike mlečne, tečne pavlake

malo peršuna

Priprema:

• Krompir iseckati na kockice i sa sitno iseckanim lukom staviti u podmazanu tepsiju. 
• Dodati rendanu koru pola pomorandže (ja sam dodala skoro celu), izmrvljenu žalfiju, posoliti, pobiberiti i promešati. 
• Naliti supom. Umesto supe može voda + 2 kašike ulja + kašičica domaćeg začina. Pokriti alu-folijim i staviti krompir da se peče u rerni zagrejanoj na 190°C oko 30 minuta, zatim povećati temperaturu na 210°C, skinuti foliju i peći još 30 minuta da sva tečnost uvri i krompir blago porumeni.
• U manjem sudu pomešati pavlaku i senf, preliti preko ispečenog krompira i ovlaš promešati. Posuti seckanim peršunom.

Poslužiti kao prilog, kod mene se jeo uz moje vege-ćuftice i dinstane šampinjone, plus paradajz salata. Ovaj krompir bi, uz salatu, bio dobar i kao samostalni obrok, ima tu puno "sitih" sastojaka!

Kremasta kupus salata - Coleslaw

Dugo sam kupus salatu smatrala običnom i ne mnogo privlačnom... Dok sam bila devojčurak volela sam je uz prženi krompir ili pečenje (tada sam još jela meso), kasnije sam je jela uglavnom po restoranima, uvek mi je bila ukusnija od one koju spremim kod kuće. Kažu da za nju važi pravilo kao i za pasulj i sarmu - što se veća količina sprema, ukusnija je! Znači kafana, svadba ili slava... 

Ove godine sam na letovanju u Grčkoj bila u prilici da uživam u baš dobroj mešanoj kupus salati. Znam da je pored kupusa još bilo i šargarepe i celera, možda jabuke, ali nisam sigurna. Rešim najzad da je napravim sebi, pa sam uz grilovanu dimljenu skušu jela ovu salatu, malo bogatiju i šareniju od klasične kupus salate. Dodala sam kremasti preliv i nar, pa je salata prešla u kategoriju složenije kupus salate zvane po "stranjski" coleslaw.   

Sastojci:
500 gr belog kupusa

100 gr celera (koren)

100 gr šargarepe

1 kašika rendanog đumbira

1 šolja bobica nara

so i biber po ukusu

1 kašika seckanog lista celera

4 kašike vinskog sirćeta

4 kašike majoneza (ili 2 majoneza+2 pavlake)

• Kupus iseći na tanke rezance. Narendati na krupno rende šargarepu i celer . Narendati sitno đumbir.
• Staviti sve u činiju i promešati. Posuti bobicama nara.
• U manjoj činijici pomešati majonez, sirće, so, biber i sitno seckane listiće celera. Preliti povrće i dobro promešati. 
• Salatu presuti u činiju za serviranje i poslužiti.

Odlično kao predjelo, uz meze, ili kao salata uz glavno jelo. Umesto majoneza sam koristila moj zeleni sos (majonez obogaćen lukom i zelenišem).

Isprobano na Coolinariki -> klik


Adaptirano sa ally's kitchen

Zapečeni bri i sušeni paradajz

Ili što kaže Silva, Monsunkin totalno plemeniti... :)))

Kao dete sam se mrštila kad tata kupi sir koji smo mi deca zvali "buđavi". Davali smo mu i gora imena jer nam je miris tog sira vukao na neoprane noge, ali su nam stariji branili da za hranu kažemo da smrducka... Bežale smo od stola sestra i ja kada ga otac jede, ni mama ga nije nešto marila, tako da je on sam uživao u nama tad naprihvatljivom ukusu.

Naravno, stvar se preokrenula kada sam porasla! Svi buđavi sirevi, bilo sa belim ili sa plavim plesnima su mi omiljeni i ne znam za koji bih se posebno opredelila da mi je najdraži. Volim sve! Mada, imaju par mana - skupi su, brzo nestanu i poprilično su masni, pa su ubitačni za kilažu...

Ovakav sir sam prvi put pravila pre par godina, a onda ponovila nekoliko puta. Recept po kome sam ga spremala je odličan - em jednostavan, em napisan baš sa duhom jer je moja draga cool-prija Silva rodom iz Dalmacije, pa je recept koji je posvetila cool-priji Monsunki pisala svojim dijalektom. Inače, cool-prija je prijateljica sa Coolinarike :)))

U posudicu za pecenje ugrubo nakidat plemica, dodat mu nasjeckan cesnjak, osuncane (suhe) pomidore iz ulja takodjer nasjeckane, malo timijana (majcine dusice) i papra po zelji te sve izmijesati... Sad cemo lipo posudicu stavit u pecnicu na visoku temperaturu, i kad vidimo da se plemic poceja jogunit, i da pusta balunice... izvadit' ga iz pecnice, uzmet bokun kruva i tocat e, a sta drugo? :) 

Sastojci:

1 komad bri sira od 200 gr

2 kašike sušenog paradajza oceđenog od ulja

1 češanj belog luka

1 kašičica timijana

biber po želji

• U dva manja vatrostalna suda iskidati sir na krupnije komade.
• Dodati sitno seckani beli luk, iseckane listiće timijana i sušeni paradajz isečen na manje komade (ja to radim kuhinjskim makazama, nožem je teže).  
• Pobiberiti po ukusu i sve izmešati.
• Peći u rerni zagrejanoj na 200°C. Kad sir počne da pravi balončiće i malčice porumeni gotov je!

Iseći parčiće svežeg hleba, kidati koricu i umakati u sir. Podrazumeva se da se pijucka i neko fino belo vino... Kao što se na slikama vidi, i moj se plemić jogunio i puštao "baluniće" jer sam ga slikala pravo iz rerne, dok je još ključao.. Posle se primirio, pa sam ga u slast mackala :)))

Ovim delikatesom sam se pridružila proslavi treće godišnjice bloga "Kuvaj za me" drage Vanje. Letos smo po nesnošljivoj vrućinčini obe sušile paradajz, virtuelno razmenjivale iskustva i radovale se svakoj napunjenoj teglici zalivenoj domaćim maslinovim uljem. To je razlog što je (između ostalog) doživljavam kao saborca i što recept sa sušenim paradajzom smatram jedino prigodnim za njenu rođendansku žurku! ♥ 

Salata od belog pasulja i tunjevine

Znam da je većina onih koji prekosutra slave već pripremila skoro sve za svečano slavsko posluženje, ali ako vam fali još neka brzinska salata kao predjelo, evo ideje da za desetak minuta napravite nešto jednostavno, a interesantno i baš ukusno! 
Ovo je fina salata-predjelo za dvoje, a može da bude i kompletan obrok jednoj izelici kao što sam ja. Ako vam treba za veći broj osoba, samo povećajte količinu, što produžava pripremu za još par minuta. Više vam vremena treba da smislite na čemu ćete da je servirate, nego da je napravite - najveći posao je otvaranje konzervi i pranje rukole, pod uslovom da nije već oprana! 

Kod ovog recepta nisam slikala postupak, jer mislim da je fotografisanje otvaranja i ceđenja konzerve i seckanje luka na krugove besmisleno!

Sastojci:

1 konzerva sitnijeg kuvanog pasulja

1 konzerva tunjevine u komadima

šaka rukole

1 manji crveni luk sečen na koturove

Preliv:

1/2 limuna - sok i ribana korica

1/2 češnja belog luka

1-2 kašike ulja oceđenog od ribe (ili maslinovog)

1/2 kašičice senfa

so i tucani crni biber

Priprema:

• Pasulj iz konzerve isprati i ostaviti da se malo ocedi.
• Rukolu poređati kružno u činiju za serviranje. Oceđen pasulj sipati u sredinu činije i raširiti ga po celoj površini sve do rukole.
• Ribu ocediti (ako je tunjevina u ulju sačuvati ga za preliv), pa komade rasporediti preko pasulja.
• Luk iseći na kolutove i poređati preko salate. 
• U manjoj teglici promešati limunov sok, senf, beli luk, so, biber i ulje oceđeno od ribe. Ako je riba bila u sopstvenom soku (salamuri),  sipajte hladno ceđeno maslinovo. Sadržaj promućkati.
• Ribu i pasulj preliti prelivom i poslužiti. 

Ukus salate je bolji nego što se očekuje, svi sastojci se odlično slažu!

Naravno da salata može da se pravi od pasulja koji sami skuvate. Meni je zgodnije ovako, pogotovo kada nisam raspoložena za kuvanje. Ko ne voli rukolu neka je zameni čvrćom zelenom salatom..

Isprobano na Coolinariki -> klik

Dimljena skuša sa krompirom i sosom od bibera i vina

Ovo jelo od dimljene skuše preporučujem za svečanu posnu slavsku trpezu i zato recept objavljujem par dana pre Svetog Nikole, najveće slave pravoslavnih Srba. Još imate vremena da ovu ribu nabavite i tako iznenadite i obradujete svoje goste i ukućane... ♥ 

Dimljenu skušu sam prvi put jela prošle godine u Grčkoj. Pošto "otkidam" na sve dimljeno, naravno da mi se svidela. Bila je jednostavno spremljena, malo prodinstana na tiganju, poslužena samo sa kolutovima crnog luka. Luk nisam pipnula, a skušu sam gustirala uz još neke mezetluke i crno vino..

Pre nekog vremena sam na nekoj web stranici videla da kod nas može da se kupi smrznuta dimljena skuša! Jao, moje radosti! Čim sam bila u prilici kupila sam je odmah i mnogo, da isteram ćef :))) Našla sam ih na jednom mestu očišćene cele (sa glavom i repom), a na drugom filete. Pripremala sam i jedne i druge na isti način, samo sam im prilog menjala. Fileti su praktičniji jer nema kostiju ni glave, ali je cela skuša za mrvicu sočnija i lepša kada se ispeče, pa šta vam po volji...

A sos od bibera sam jela davno, kao mlada cura i dok sam još jela meso. Bio je neki fensi restoran na Crvenom Krstu (ime sam zaboravila) koji je na meniju imao peper-stek. Meso manje-više, ali sos od bibera koji je išao uz taj stek je bio božanstven i uglavnom je bio razlog što sam poručivala to jelo!

Sada sam ga napravila posnog, u kombinaciji sa belim vinom, a kao preliv za krompir koji je prilog dimljenoj skuši pečenoj u foliji.   

Sastojci:

6 manjih dimljenih skuša (moje su ukupno merile 1,100 kg)
ili 4 paketa fileta (jedan meri nešto preko 200 grama).

za sos:

4 kašike ulja

2 kašike oštrog brašna

1 kašika dinstanog (prženog) crnog luka

(ili manja glavica sirovog)

1 kašika krupno mlevenog šarenog bibera

po ukusu soli

manji listić lovora

1 dl belog vina

4 dl vode

i još:
1 kg krompira

Priprema:

• Skuše oprati, svaku umotati u parče alu-folije. Poređati ih u pleh i peći petnaestak minuta u rerni na 200°C. Ja sam ih pekla u pica-pekaču.
• Ostaviti ih par minuta da se u foliji prohlade, razmotati i pažljivo odvojiti da se ne skine kožica (dok je riba vruća kožica se lepi za foliju, prohlađena se lako odvaja).
• Krompir očistiti, iseći na kocke i skuvati da omekne, ali da se ne raskuva.

• Na zagrejanom ulju propržiti brašno, dodati dinstani luk, listić lovora, pa sve zaliti vodom i belim vinom. (Ili prvo sirovi luk izdinstati na ulju, propržiti i brašno, pa zaliti vodom i vinom..)
• Posoliti, dodati biber i prokuvati par minuta da se sos zgusne.
• Pečenu skušu složiti na tople tanjire, pored sipati bareni krompir, preliti ga sosom  i poslužiti.

Skuša sa pečenim povrćem

Jesenas sam ovu ribu spremala sa pečenim povrćem iz rerne, pa evo bonus recepta za taj prilog :)))

Sastojci:

5 srednjih šargarepa

2  crvene paprike

500 gr šampinjona 

2 kašike maslinovog ulja 

2 češnja belog luka 

1/2 kašike timijana

so i biber

2 kašike listića peršuna 

Priprema:

• Oprati i očistiti šargarepu i iseći je na kose trakice. Ako je velika, prepoloviti i uzdužno. Paprike iseći na kockice približno iste veličine. 
• Dve kašike maslinovog ulja pomiješati sa solju, biberom, timijanom i iseckanim belim lukom, pa time preliti šargarepu i papriku. Staviti sve na pleh na koji je stavljen papir za pečenje i peći 15 minuta u rerni zagrejanoj na 220°C.
• Iseći oprane i osušene šampinjone. Dodati ih šargarepi i paprici i promešati. Nastaviti pečenje još 10 minuta. Gotovo povrće po potrebi dodatno začiniti solju i biberom i dodati seckane listiće peršuna. 
• Servirati kao prilog pečenoj dimljenoj skuši.

Celu očišćenu dimljenu skušu sam kupila ovde (idite na stranicu distribucija/malorodaja).
Filete prodaje ovaj proizvođeč, na njihovom sajtu nema u ponudi fileta dimljene skuše, ali sam je u ribarnici u Smederevu našla i kupila, pakovanje je njihovo. 

Mon Blan - Mont Blanc

Ovaj desert me oborio s' nogu! Iznenađujuće je da je kod nas skoro potpuno nepoznat, dok se kod komšija vekovima sprema.. Videla sam ga na TV-u i bila očarana njegovim izgledom. Bacila sam se na traženje recepta, a usput naišla na interesantne podatke.  

Mon Blan (Mont Blanc) je kolač popularan u Italiji još od 15. veka - u kuvaru iz tog doba se pominje da je često služen Lukreciji Bordžiji! Vole ga i u Francuskoj, Rumuniji i Mađarskoj, ali i na Dalekom istoku, posebno u Japanu. Sprema se s' jeseni kad je sezona kestena, ali i oko Božića, jer izgledom dočarava planinu pod snegom, što je omiljena tema pred Novu godinu i Božić. 
Postoji više varijanti ovog deserta, koji u osnovi ima podlogu, preko nje krem od kestena u vidu tankih rezanaca i odozgo ulupani šlag. Posipa se još i šećerom u prahu koji mu daje svečani izgled. Podloga može biti od prhkog (sipkavog) testa, patišpanja ili od sušenih belanaca - znači neka vrsta puslica, običnih, ili sa dodatkom badema ili lešnika! Puslice se dodaju i u nadev kada se kolač pravi sa podlogom od testa.
U Japanu kesten zamene pireom od bundeve, a prave se i voćne verzije sa jagodama ili mangom.

Delia Smit, autor najprodavanih knjiga o kuvanju u Engleskoj, ima svoju varijantu ovog kolača koja mi se baš dopala i prenosim je ovde. U zagradi su navedene moje izmene, nešto zbog nedostupnih sastojaka, a nešto jer sam namerno htela da koristim druge (mislim na smeđi šećer i sir).

Sastojci:

za pusle
2 belanceta
110 gr šećera (ja sam smeđi)
prstohvat soli
za vanil-krem:
250 gr maskarpone sira (može i Prezident sitni)
200 ml sitnog sira sa 8% masnoće (kod mene 200 ml mlečne slatke pavlake)
1 - 2 kašike šećera
1 kašičica vanila ekstrakta

i još...

500 gr zaslađenog kesten pirea
po želji slatke pavlake ili putera

malo prah šećera za posipanje
čep ruma
po želji 
glazirano kestenje ili neki drugi ukras (kod mene su perlice)

• Mutiti belanca u činiji prvo manjom, a zatom većom brzinom dok se ne umute u gustu penu. Dodati iz tri puta šećer, pa mutiti da se dobije gusta i sjajna masa, a šećer skroz rastopi.
• Kašikom uzimati masu i stavljati na pleh sa pek papirom. Praviti dovoljan razmak da se pusle ne zalepe. Ispupčenim delom kašike pritisnuti sredinu svake pusle da se napravi udubljenje. Moje su bile prečnika 6 cm, pečenjem se malo rašire. 
• Zagrejati rernu na 150°C, pa ubaciti pusle da se peku i odmah smanjiti temperaturu na 140°C. Posle 30 minuta isključiti rernu i ostaviti pusle u njoj da se još prosuše i potpuno ohlade.

• Pomešati i umutiti sve sastojke za krem od vanile i ostaviti ga na hladno.
• Pusle staviti na tacnu za serviranje i u svako udubljenje staviti kašiku kesten pirea umućenog sa malo slatke pavlake i malčice ruma. Ja sam špricem dodatno pravila male rezance kakve izvorini recept ima. Preko kestena dodati  kašiku maskarpone vanil-krema. 
• Ukrasiti glaziranim kestenjem ili perlicama (neobavezno) i sve posuti prah šećerom.

Pravila sam pola mere i dobila 8 "monblančića" prečnika 6,5 cm i visine 7 cm. Pusle se mogu napraviti ranije, zamrznuti i po potrebi vaditi i nadevati. Krem može da se napravi dan ranije, isto tako i kesten krem, pa pred serviranje samo napuniti pusle.

Isprobano na Coolinariki -> klik

Ideja - Deliaonline